Ko sam ja i zašto da mi veruješ?

Moja priča sa auto-sedištima počinje u trenutku izlaska iz porodilišta. Tada sam se oslonila na pomoć koja mi je bila ponuđena, bez razmišljanja o stručnosti zdravstvenih radnika u pogledu auto-sedišta. Bila sam umorna, u bolovima od carskog reza, taj dan je pao sneg kome se niko nije nadao u aprilu. Suprugu sam rekla da ponese ćebence za bebu i kada je doneo sve, počela sam da pripremam sebe i bebu. Doktorka neonatolog koja je bila u prolazu se ponudila da mi pomogne da smestim bebu u auto-sedište. 

Šta je uradila? Prekrila je jaje tetra pelenom (što nije bezbedno, a uveliko je rasprostranjeno), te smo se uputile ka izlazu. Kada smo stigli do automobila, shvatila sam da beba nije vezana, umotana je u ćebe i postavljena u položaj kao da stoji u jajetu. Šta bi bilo da nisam primetila? Beba je mogla da ispadne iz jajeta pre nego uopšte uđe u automobil. Premda bi trebalo da se radnici u porodilištu, a pogotovo neonatolozi, zalažu za bezbednost najmlađih, oni jako često nisu obučeni za korišćenje auto-sedišta. Mi roditelji smo odgovorni za decu od prvog dana, samim tim moramo da imamo pristup tačnim informacijama, kako bi se deca vozila bezbedno i udobno.

Kasnije sam shvatila i da na svakom koraku vrebaju netačne informacije poput toga da ćete do 12 godina koristiti neko auto-sedište ili da neko auto-sedište može da se montira u svaki automobil, i odlučila sam da preduzmem nešto po tom pitanju. Tada nastaje Instagram profil na kojem delim kratke savete, predloge bezbednih modela auto-sedišta, ali i obrađujem aktuelne teme.